У организацији Српског демократског савеза у недељу 18.6.2023. у Београду је одржан састанак више удружења и истакнутих појединаца на тему „Србија и неминовности нове политике”, у погледу питања решавања статуса Косова и Метохије, као једног од горућих, учесници су усвојили једногласно следеће закључке: 

„ИЗРАЖАВАЈУЋИ захтев за потпуним поштовањем Повеље УН, Резолуције 1244 СБ УН од 10 јуна 1999. године, Завршног акта из Хелсинкија из 1975.године, Декларације о принципима међународног права који се тичу пријатељских односа и сарадње међу државама у складу са Повељом УН из 1970. године,

ЗАХТЕВАЈУЋИ потпуно поштовање Устава Републике Србије, Резолуције Народне скупштине Републике Србије о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији, Резолуције Народне скупштине Републике Србије о неопходности праведног решавања питања Аутономне покрајине Косово и Метохија заснованог на међународном праву, Одлуке о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на Косову и Метохији о проглашењу једностране независности, којом је у ставу 5. утврђена обавеза да „сви државни органи Републике Србије, предузму све уставне и законске акте и мере којима се обезбеђује и осигурава Уставом РС зајемчена јединственост и недељивост територије Републике Србије“ и Резолуције Народне скупштине о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије

УСВАЈАЈУ СЕ СЛЕДЕЋИ ЗАКЉУЧЦИ:

  • Доношење Резолуције Народне скупштине Републике Србије којом ће се утврдити да су представници међународне заједнице који делују на територији Косова и Метохије, и то: НАТО, EULEX, OEBS изашли из правног оквира свог ангажовања а који је одређен Повељом УН и Резолуцијом 1244 СБ УН. Истом одлуком захтева се од генералног секратара УН предузимање мера ка поштовању уговорених међународних обавеза;

Правни основ за доношење ове одлуке налази се у Повељи УН, Резолуцији 1244, којом је предвиђено активно деловање Савета безбедности, Генералног секрeтaра УН, Специјалног представника на поштовању утврђених и ратификованих споразума који се односе на ситуацију на Косову и Метохији. Повеља УН, даје право свакој држави чланици да о кршењу међународних споразума и преузетих обавести  органе УН и захтева поступање по представкама и примедбама на рад.

  • Народна скупштина Републике Србије мора да стави ван снаге: Бриселски споразум, Акт Економска нормализација (Споразум из Вашингтона);
  • Народна скуштина Републике Србије мора да одбаци тзв. Францусконемачки предлог, као и Споразум из Охрида;
  • Представници Републике Србије неће учествовати на међународним скуповима мултилатералног карактера на којима учествују представници тзв. Косова;
  • Успостављање правосудних институција Републике Србије на територији Косова и Метохије;

Резолуција УН 1244, ни у једном свом делу не укида право Републике Србије на правосудне институције. У том смислу накнадно формирање судова опште или специјализоване надлежности на Косову и Метохији, од стране незаконитих органа из Приштине, не може да умањи нити дерогира одредбе Резолуције 1244. Сама резолуција је јасна и „међународно цивилно присуство“ као основ ове Резолуције своди само на „организовање и надгледање развоја привремеих институција демократске и аутономе самоуправе до политичког решења, укључујући одржавање избора“ (члан 1. став 3), док је члан 5. додатка 2. још јаснији: „Привремена администрација ће да омогућује прелазну администрацију док успоставља и надгледа развој приврмених демократских институција самоуправе које треба да осигурају услове за миран и нормалан жвиот свим становницма Косова“. Илустративан је став 8 члана 1. Резолуције 1244, који утврђује да ће главне одговорности међународног цивилног присуства укључивати: „Одржавање грађанског закона и поретка, укључујући оснивање локалних полицијских снага, а у међувремену, ангажовање међународне полиције на Косову“.Из наведеног јасно проистиче да једини легитимитет судских власти припада судовима који су затечени у том тренутку на територији Косова и Метохије. Прихватање судских одлука представља не само одрицање од права која припадају Републици Србији, већ и директно кршење Резолуције 1244.

  • Захтев Руској Федерацији и Републици Кини да сазову седницу Савета безбености УН, на којој би се разматрало новонастало стање на Косову и Метохији;

Полазећи од чињенице да су Руска федерација и Република Кина, стални чланови Савета безбедности УН и активни учесници у процесима који су регулисани Резолуцијом 1244, потребно је поднети захтев да Руска Федерација и Република Кина, поднесу захтев за седницу Савета безбедности на којој би се разматрало новонастало стање на Косову и Метохији.

  • Прекид преговора са ЕУ која се односе на статусна питања Косова и  Метохије;

Полазећи од чињеница да су органи Европске уније, у већем броју случајева донели одлуке које су противне Резолуцији 1244 и другим билатералним споразумима, сви преговори о статусним питањима Косова и Метохије морају се вратити у органе УН. У том смислу, све активности везане за Косово и Метохију, а које се одвијају са Европском унијом, задржавају се на нивоу техничких питања.

  • Захтев да председник Народне скупштине у складу са одредбама  Закона о локалној самоуправи распише изборе за локалне самоуправе на теритирији Косова и Метохије:

Право на организацију локалних избора на Косову и Метохији произилази из одредби Повеље УН (члан 2. став 7.), Резолуције 1244 (тачка 1 став 9, подтачка 2,3,5 и 7.) као и члана 4. Европске конвенције о локалној самоуправи (која јасно право на локално самоуправу резервише у односу на суверене државе, чланице Савета Европе. Чланом 4. Конвенције је утврђено да се права локалне самоуправе могу ограничити само одлукама централне или регионалне власти. Косово са аспекта резолуције 1244, не представља ни једно ни друго). Тек као куриозитет подсећамо да је МСП у свом саветодавном мишљењу стао на становиште да је Уредбом 2001/9 (којом је прихваћен тзв. Уставни оквир за Косово) „уставни оквир креиран у циљу развијања суштинске самоуправе на Косову, која чека на коначно разрешење и успостављање привремених институција самоуправе у законодавној,  извршној и судској области, кроз учешће грађана Косова на слободним и фер изборима”.

  • Захтев за формирање заједничког тима састављеног између привремених институција на Косову и Метохији, мисије Eulex и Владе РС, који би разматрали постојање основа сумње у погледу оптужби за ратне злочине на територији Косова и Метохије;

Повећан број хапшења Срба оптужених за наводне ратне злочине, јасно указују да је реч о смишљеном плану за етничко чишћење Срба са територије Косова и Метохије. Сама чињеница да се након двадесет година, оптужују Срби (који су између осталих били запослени у привременим институцијама Косова), без адекватних доказа, потврђују сумње да се ради о облику етничког чишћења Срба са Косова и Метохије. Имајући у виду Резолуцију 1244, сматрамо да је у циљу заустављања даљег прогона Срба са Косова и Метохије потребно да се формира заједничка комисија која би пре било каквог процесуирања осумњичених – на основу кредибилних доказа који би били достављени утврђивали постојање основане сумње према лицима која су оптужена за наводне ратне злочине.

  •  Захтев за суспензију „Договора о Интегрисаном управљању прелазима између Косова и централне Србије тзв. „IBM“ (Integrated Border Management) од 02.12.2011. године;

Правна последица суспензије „Договора о Интегрисаном управљању прелазима између Косова и централне Србије тзв. „IBM“(Integrated Border Menagement), огледа се у примени концепта „IBM“ из 2006.године, када је Србија у координацији са ЕУ већ усвојила Интегрисано управљање границама. У документу који је усвојила Влада Србије, а у складу са „IBM“ концептом и договором са ЕУ, управо је граница Србије третирана у односу на границу са Албанијом у складу са Уставом РС као и да се у том документу граница са Албанијом третира као међународна граница Државне заједнице Србија и Црна Гора (односно данас Републике Србије као међународноправног следбеника Државне заједнице Србија и Црна Гора).

  •  Покретање кривичних поступака против одговорних за које постоји основана сумња да су учинили кривична дела против територијалног суверенитета и интегритета Републике Србије;

Полазећи од чињенице да је већи број државних службеника, противно релевантним правним актима, предузео мере којима се угрожавају основни елементи државности и правног поретка Републике Србије, кроз потписивање или прихватање аката којима се дерогира већи број закона, као и имајући у виду да су наведене активности учињене противно правном поретку Републике Србије, принцип спречавања даљег урушавања државности Републике Србије и заштита основних елемената суверенитета и територијалног интегритета, захтевају утврђивање одговорности за противправна дела.

  •  Покретање кривичних поступака против осумњичених за ратне злочине и злочине против човечности на Косову и Метохији у периоду 1998-2000. године;

Статистички подаци јасно указују да су активности надлежних државних органа у погледу процесуирања оптужених за кривична дела на Косову и Метохији у периоду од 1998-2000. године, у потпуности замрла. Имајући у виду тежину кривичних дела, неопходно је да државни органи Србије, у складу са Кривичним закоником РС, одредбама ЗКП-а и међународноправним актима, предузму све активности усмерене ка процесуирању свих оних за које постоје основи сумње да су извршили ратне злочине или друга кажњива дела у поменутом периоду, а односно на оружана дејства у Покрајини и шире на простору Републике Србије.