УПРАВНИ ОДБОР

Др Горан В. Ђорђевић

Рођен у Нишу, 1972.године. Дипломирао и докторирао на Правном факултету Универзитета у Нишу. Од 2003.године ради као адвокат. Учесник више научних скупова у земљи и иностранству.

Аутор монографија:

Одговорност за међународна кривична дела“ Студентски културни центар, Универзитет у Нишу, 2014.

Заједнички злочиначки подухват- у теорији и пракси, Медивест КТ, 2017,

Кривична одговорност државе“ Укронија 2018.

Збирка приповедака „Границе“, Укронија, 2019.

Правна студија: „Противправност закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница“, Медивест КТ, 2020.

Спаљена обала-огледи у друштву у транзицји“, Укронија, 2021.

Члан Удружења књижевника Србије.

Живи у Нишу

Милорад Миша Перовић се родио 1960. у Београду где и данас живи са супругом Весном и ћерком Емом; родитељи су му живи, бави се ловом и доктор је екoномских наука.

Иза њега су више од три деценије рада у некадашњем ЈАТ-у, београдском аеродрому, Електропривреди Србије, просвети, као и одборнички и посланички мандати. Ипак, најрадије се сећа потпредседничког места у Међународном Савету за лов и заштиту дивљачи са седиштем у Бечу – “Conseil International de la Chasse” (CIC). Указом некадашњег Председника Републике Италије Ђорђа Наполитана, одликован је орденом “Ordine della Stella d’Italia”. Редовно пише за ловачке и политичке штампане и електронске медије.

Одгајен у складном браку као једино дете, стекао је традиционалан поглед на породицу, пријатеље, државу и политику. Уверен је да Србија, уколико одбаци комунистичко наслеђе и отараси се квислиншке власти, може да спремно дочека све што јој будућност доноси. То је не само дуг који имамо према себи, него и заветна обавеза пред генерацијама које тек ступају у живот; народ ће такву политику да препозна и пружи јој прилику.

Рођен 1982. године у Београду, завршио Пету београдску гимназију и Правни факултет Универзитета у Београду. Од 2008.-е године је у адвокатури, а ради као самосталан адвокат од 2012. године.

Ожењен, отац двоје деце

Слободан Јанковић је рођен 10. децембра 1975. у Београду.

Запослен је као виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду (ИМПП), на коме ради од 2006. године. Његове главне области интересовања су блискоисточна политика, односи између великих сила и земаља Блиског истока и Северне Африке, блискоисточни мировни процес, италијанска политичка историја као и питање граница на Балкану.

Дипломирао је историју на универзитету Рома ТРЕ у Риму, магистрирао на универзитету Ла Сапијенца у истом граду и докторирао 2014. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Гостујући је предавач на Филолошком факултету Универзитета у Београду и на мастер студијама при Одељењу политичких наука Универзитета La Sapienza у Риму. Предавао је на теме Балканске политике, историје теорија Међународних односа и Мировних студија на Факултету политичких наука Дошиша Универзитета у Кјоту (Јапан) и на Универзитету Комениус (Comenius University) у Братислави, Словачка. Учествовао је у раду некоико научних пројеката.

Пре бављења науком, радио је у клипинг агенцији, бавио се редактуром текста, трговином и студентским пословима.

Аутор је две научне монографије, више десетина научних чланака као и многих текстова у новинама и на интернету.

Слободан је заступник и један од оснивача Српског демократског савеза. Ожењен је Милицом и отац је троје деце.

Микица Илић је рођен 1972. године у Сремској Митровици. Дипломирао је на Правном факултету Београдског универзитета и апсолвирао на Богословском институту Српске православне цркве. Пише кратке приче, приповетке, новеле, романе, есеје, сатиру, позоришне и радио драме. Члан је Удружења књижевника Србије. Сарађује или је објављивао у четрдесетак књижевних, богословских, историјских и других часописа, у којима је објавио око сто педесет текстова. Заступљен је у више заједничких издања и зборника.

Добитник је низа признања за књижевно стваралаштво, међу којима и награда: Улазница (2000), Лаза К. Лазаревић (2002), Миливоје Илић (2002), Кочићевим сатиричним пером (2002), Бунтовна проза (2002), Шумадијске метафоре (2003), Награда Удружења писаца 7 из Франкфурта (2004), Српско перо (2006), Жикишон (2006), Мирко Петковић (2009), Андра Гавриловић (2012), Мисаоник (2013), Награда ИК „Арте“ (2014), откупна награда на конкурсу Радио Београда за оригиналну радио драму (2014)…

Приче су му превођене на енглески, немачки и бугарски језик.

Живи у Сремској Митровици и Босуту.

Ожењен је, отац двоје деце.

Више на: https://mikicailic.wordpress.com/

Предраг Живановић рођен је 30.6.1974. године у Параћину. Основну, средњу школу и Елктронски факултет завршио је у Нишу на смеру за рачунарску технику и информатику. Запослен је на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Нишу на месту шефа Одељења за рачунарско-информационе послове.

Био је члан Демократске странке странке Србије, а 2016. године обављао је функцију председника Општинског одбора ГО Медијана.

Ожењен је и отац двоје деце.

Управни одбор