На Туциндан, 5. јануара ове године некадашњи чланови ДСС одржали су оснивачку скупштину Српског демократског савеза, усвојили Статут, отишли до надлежне агенције и предали захтев за регистрацију. Уз једно одбијање због формалних мањкавости, уочи Светога Саве добили смо позитивно решење о упису у АПР.

Зашто смо то урадили?

Зато што унутар постојећих странака и других политичких организација нисмо видели начина да срушимо режим и политику Александра Вучића, окруженог најгорим кадровима Г17 плус, ДС, ДСС и СРС у савезу са СПС и Палмом. Унутар постојећих странака нисмо видели начина да се изборимо за слободну, демократску и суверену Србију.

Када кажем људима да смо основали нову политичку организацију, најчешћа реакција је “Нека сте, доста је више овога… Комшија, кажите шта треба, да потпишемо, гласамо… Не могу више да гледам исте, треба да се појави неко нов…“ Неки кажу: “Подржавам вас и гласаћу, али не могу да се учланим. Трпим притиске и овако.” Људима је политика систематски огађена, а власт чини све да поштени свет удаљи од тог свињца који су направили, макар и застрашивањем.

Као да то није довољно, иста политика се у нашој земљи спроводи тринаест (13) година! Да, од 2008. године, политика распродаје и издаје земље, како предузећа (Комерцијална банка и ЈАТ техника су међу последњим примерима, а сетите се ПКБ, распродаје малих река које затварају у цеви…), тако и воду, земљу и људе (и то нашу заветну земљу Косово и Метохију где је предаја електромреже последњи у низу чинова издаје).

Оно што је особеност владавине интересне групе под називом СНС, су бахатост, широко раширени осећај неправде, јачање криминала (уз повремену замену теренских радника) и постепена капитулација државе Србије у нашој јужној Покрајини. Зато имамо појачане негативне демографске трендове, незапамћено исељавање народа и све мање рађања, при чему су међународне мере око Ковида 19 значајно успориле бежанију.

Политика и Косово и Европа, коју је промовисао Борис Тадић, настављена је у пракси деловања Александра Вучића, Ане Брнабић, Ивице Дачића и њиховог окружења. Прича о наводним ЕУ интеграцијама (које се бескрајно одлажу) служи као изговор за свакаква непочинства (Европа то тражи), укључујући даље приватизације, тј. распродаје и предају КиМ. Доводе се у питање односи са Русијом, заштитницом наших интереса у Савету безбедности УН и вековним савезником. Укључује она и бедне надокнаде и готово непостојећу заштиту за наше раднике у фабрикама каблова, текстила, за касама супермаркета, у рудницима који су деценијама поткрадани…

Доста је тога!

Земље које су ушле у ЕУ су се припремале по 4-5 година, а ми смо званично у том процесу више од 17! Јасно је свима у тој игри да од тога нема ништа.

Србија, али и Босна и Херцеговина и несрећни јужни суседи који и име променише, неће ући у Унију. Искрено, драго ми је. То нам даје шансу да државу поставимо на здраве основе.

Хоћемо да промовишемо слободу личности уместо друштва надзора, негујемо нашу културу и традицију, уместо да беспоговорно усвајамо накарадне обичаје и назови вредности које бујају на постхришћанском и постдемократском западу, развијамо солидарну економију, а не да је препустимо међународним корпорацијама које људе третирају као крпу. Хоћемо да постигнемо пристојне плате и повратимо једнаку могућност за рад и зараду свих наших људи — мушкараца и жена — а не елитистичку родну равноправност за Зорану Михајловић и Гордану Чомић.

Хоћемо подршку за српска предузећа, за наше домаћине, а не за страни капитал који профит износи из земље након ослобађања од низа пореза, такси и других трошкова. Хоћемо владавину права, а не неправде и криминала. Хоћемо демократију, која подразумева да народ, већином гласова бира оне који ће чинити власт, а не да нам особе које нико није изабрао, попут Ане Брнабић, или наводно независне институције сужавају политички простор.

Како то да урадимо?

Чистом политиком, заснованом на уверењу у основне постулате на којима је основан некада ДСС. Уз подршку нашег народа скинућемо ову гомилу беспризорних, која је узурпирала власт. На изборима ћемо их поразити. То можемо јер не пристајемо и нећемо пристати да будемо фикус опозиција, да наводно понекад критикујемо власт али не спомињемо Александра Вучића, човека који нас је осрамотио у Вашингтону и који је више пута понижавао српски народ, а делио лекције Макса Вебера по савету осведоченог српског непријатеља Тонија Блера и других НАТО лобиста. Доста је пренемагања, лежања на поду, блаћења свих који не мисле као он. Време је да се истраже афере за које се сумњиче он и његов брат те њихови најближи сарадници. Доста је локалних шерифа који упорно уређују и преуређују улице арчећи народни новац.

Уз вашу подршку осигуравамо присутност на друштвеним мрежама, у медијима и припрему за чишћење напредњачко-социјалистичко-Г17плус коалиције.

Наше основне идеје водиље, слобода, демократија и родољубље утемељене су на хришћанским вредностима слободе личности и солидарности. Време је да Србија поврати слободу одлучивања и ствари почне да сагледава са српског становишта. Време је за Српски демократски савез.

Др Слободан Јанковић